Milin Svet – Page 6 – Svet iza ogledala

Come hell or high water

Be water, my friend 
I’ll take the fire 
Upon my shoulders 

Come hell or high water
Be the lighthouse that awaits

Both in the storm
And in the calm

Both in the crowd
And when there’s no boat around

Be water, my dear,
I’ll take the fire 
That burns and makes thy troubles vanish
In the ashes to which we all come and go 

Dive in
Breathe in 

Be the lighthouse that awaits

Be water, my love,
I’ll take the fire
Upon my shoulders
Just to make you safe 
Until we rise to an endless blue and green 

Just you and me
Some day

Dis-moi

Dis-moi
où est le matin
quand est le matin

La nuit qui passe
ne sait rien
ne dit rien

Comme d'habitude
j'ouvre les yeux
quand le soleil entre dans un mince rayon de lumière
à travers les rideaux

L'oreiller est un sanctuaire
et une évasion

Mettre les rideaux
et dis-moi
je t'en supplie

Où est le jour
quand est le jour
que je veux vivre pour toujours

Šta su reči

U reči ne bi stalo sve
Kad ne staje ni kadar ovog filma u mojoj glavi
Niti tren duži od večnosti
 
U čašu ne bi stalo sve
Ni slatki dah džin-tonika
Niti sva gorčina pelina
 
Kad ne staju dah i dodir
Jutarnja misao
I ona pred san
Ne, ne staje
 
Zalud trud da se opiše 
Zalud ove reči
Kad u njih ne staje ni nesanica 
Ni besanica
Do narednog pogleda
 
I nisu važne reči
Kad tišina kaže sve
Kad tišina znači sve

Pa i pesak pod stopalima
Svaki, ali baš svaki put

Matters of the Heart

It's the beauty I give you
in the art less known to a non wandering soul
within modern shape of the world
deprived of the ideals, taking its final toll

It's the thoughts I give you
in your sleepless, darkest hours
of all the divine
within you that empowers

It's the high I give you
the fearlessness of the ones who dare
all the abstract and shapeless
atomic particles of the essence
no form could ever compare

For you are the airt
and the wind gone wild
thus all my loving I give you
tween these lines
for a single touch of your being, gentle and mild

Nedelje su uvek imale neki poseban šmek. Tih godina naročito. Kad upregnem torbu na točkiće za pijacu, oko jedanaest. Posle kafe koja se ispija dugo, jer nedeljom se nigde ne žuri. Ulice su tihe, gotovo da možeš da uhvatiš ostatke sna zajednice koja još spava. Glave ušuškane ispod jastuka. Da potraje.

Po inerciji, moja je i dalje na rolerkosteru prethodne večeri, negujući taj blagi mamurluk koji vozi polako kroz vračarske ulice.

Sa slušalicama na ušima, podešene frekvencije. Projektor sa unutrašnje strane kapaka radio je bolje od sinoćnih promila. Reči su značile ono što ja želim. Neslućene mogućnosti u vakuumu. Vreme, prošlo, bezobalno, retuširano obrisima koji udaraju kontrapunkt srčanom mišiću.

Bila sam, garantujem, najmlađa osoba, sa kolicima na pijaci tih godina.

“Gospođice, gospođo…”, dočekivalo me je na tezgama. Bilo me je, kapiram, teško smestiti u neki kalup.

“O kako si vredna, pomažeš mami oko ručka.”

Skidam slušalice, to je valjda znak učtivosti kod nas milenijalaca.

– Ne baš. Odavno kuvam sama.

Završavam kupovinu, vraćam slušalice i opet sam u svom filmu, spektru nijansi kolora šezdesetih i sedamdesetih.

Na pijaci se uvek zadržim duže nego što je potrebno. Za razliku od prodavnice, u koju ne idem bez spiska, ovde udarim džadu uzduž i popreko, gledajući manje robu, više prodavce. Tako biram gde ću zastati.

Podesim nozdrve na najjače. Žuta mrlja iza cvikera na optimalnoj temperaturi.

Usputni dijalozi uhvaćeni u prolazu, poput dadaističke priče, ili makar ono od njih ono što probije slušalice, ispredaju mrežu koja podrhtava od vibracija koje se u koncentričnim krugovima prelivaju na okolne ulice.

Ne smeta mi kiša nedeljom.

Preludijum za ono što nazivamo rutinom između ponedeljka i petka. Ono što se gura daleko teže nego natovarena kolica za pijacu do šestog sprata kad lift ne radi.

Nisam više fan trećeg kondicionala. Uzela sam najbolje.

Najbolje je još tu. Vozi polako kao blagi mamurluk i neprospavana noć. Kao pogled uhvaćen perifernim vidom.

Kelvini pred kišu izoštre sliku, osvetle je onako kako volim da se sećam svega.

Ono najbolje je još tu. Nije otišlo nigde.

Samo se primirilo, čekajući kišu da preraste u bujicu.

NOVI TEKSTOVI

KATEGORIJE

Come hell or high water

Dis-moi

Šta su reči

Matters of the Heart

Nedeljom